О књизи: годину дана / Шест месеци писао сам роман, породичну сагу, ткајући мрежу недаћа које су задесиле три генерације, размишљајући да сам успешно управљао херојима, све конце у мојим рукама. Али нешто је пошло наопако, конци су се заплели у клупчице, крајеви се нису видели, и ја сам се осећао несрећно. До пролећа сам одложио своје списе, како је мајка рекла, пребројао преостали новац, авај, није било довољно не само за кафу, већ и за храну за мог вољеног пса. На кнежевом лицу је писало: Радуј се што сам се навикао, иначе бих одавно побегао од пшеничне каше без путера и пилећих ногу. Шест месеци сам писао роман, породичну сагу, ткао мрежу недаћа које су задесиле три генерације, мислећи да успешно контролишем јунаке, све су конце биле у мојим рукама. Али нешто је пошло наопако, конци су се заплели у клупчице, крајеви се нису видели, и ја сам се осећао несрећно. До пролећа сам одложио своје списе, како је мајка рекла, пребројао преостали новац, авај, није било довољно не само за кафу, већ и за храну за мог вољеног пса. На принчевом лицу је писало: Драго ми је да сам навикао на тебе, иначе бих одавно побегао од пшеничне каше без путера и пилећих ногу.